Najava : Predavanje i kamerna postavka „Velikobečkerečki ćilim i secesija“ – ponedeljak, 10. jun u 19h

Autor postavke i predavač biće Dejan Vorgić, kustos, istoričar umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin. Svetski dan secesije, održava se od 2013. godine i ima za cilј povećanje svesti o nasleđu ovog značajnog umetničkog stila.

Izrada tepiha i tehnika tkanja, kao vid umetničkog izražavanja, seže daleko u prošlost grada Zrenjanina (nekada Velikog Bečkereka). Međutim, put od narodne radinosti, preko tkačkih škola, do organizovane industrijske proizvodnje nije bio lak. U poslednjim decenijama XIX veka dolazi do procvata velikobečkerečkog ćilimarstva pre svega zaslugom Antala Štrajtmana, slikara, pedagoga, dizajnera i osnivača tkačke škole u gradu (1884) koja vremenom prerasta u Prvu torontalsku fabriku tepiha i štofova za nameštaj (1894), i Šarolte Kovalski, tkalјe iz tkačke škole u Elemiru (1887). Uz pomoć vodećih mađarskih dizajnera i umetnika tog vremena, oni stvaraju prva dela u maniru secesije u gradu i okolini (1898) i prezentuju ih na vodećim umetničkim smotrama širom Evrope, kao što su Svetska izložba u Parizu (1900), Međunarodna izložba primenjene umetnosti u Torinu (1902), Izložba domaće radinosti u Glazgovu (1902) i Međunarodna umetnička izložba u Veneciji (1905). Značajan doprinos razvoju ćilimarstva i širenju secesije dalaje i kompanija Vilmoša Grinbauma, angažujući domaću radinost, kao i druga bečkerečka fabrika tepiha Udova Jakova Gutmana i sinovi (1905). Nakon Prvog svetskog rata uticaj secesije vremenom slabi, a torontalski ćilim se vraća korenima i narodnim motivima i okreće drugim stilovima (orijentalizam, neorenesansa, ar deko).

Narodni muzej Zrenjanin na jesen priprema veliku izložbu sa pratećim katalogom posvećenu umetničkom stilu secesije u primenjenoj umetnosti.